Академик Др Јован И. Деретић: ОДБРАНА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Фото : ВасељенскаТВ
(Београд, 2013.) У нашем садашњем наступу за одбрану Косова и Метохије што има пресудну важност за будућност Србије, морамо показати чврстину и храброст. Тим више што живимо у једном кобном времену у коме се све што је србско напада и разара, што од непријатеља споља, а што од њихових послушника изнутра. Настоје да нас обесхрабре и убију у нама сваку вољу за одбрану, за одбрану себе и својега. Зато ви који сте дошли сада на власт морате да представљате онај несаломиви део србског народа, који никада ни пред каквом силом и претњом неће положити оружје. Зато им поручујемо да знате да Србија није капитулирала, да није изгубила вољу за одбрану, па иако је тренутно на коленима неће полоxити оружје.
Нови западни крсташи окупирали су део Србије, не победом у рату него на превару. Напали су нас, њих деветнаест земаља уједињених у Нато пакту, и који су располагали са 37 пута већом војном силом од наше. Па ипак нас нису победили, и послужили су се лажима и преваром под окриљем Савета безбедности Уједињених нација. Па шта је и каква је та међународна организација у којој царују лаж и превара? Резолуција Савета безбедности 1244 на основу које су окупирали део Србије, била је обична превара, јер она није никада примењена.
Косово и Метохија су неотуђиви део Србије и они требају да се врате Србији на основу свих међународних признатих правних докумената, којима се гарантује државни интегритет. То су:
1. Повеља Уједињених нација на којој почива истоимена организација;
2. Завршни Акт из Хелсинкија о европској безбедности и сарадњи;
3. Одлука Бадинтерове комисије из 1992. године по којој је разбијена Савезна Република Југославија и по којој само државе имају право на самоопределење, а не и националне заједнице;
4. Резолуција Савета безбедности 1244 која гарантује суверенитет државе Србије над Косовом и Метохијом.
Савремени Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун је приликом недавне посете Космету изјавио да се у тој покрајини има све радити по Резолуцији 1244. А ето, ни једна србска влада није тражила примену те Резолуције. Зашто?
Ако не поштују резолуције и одлуке они који су их донели, као што то чине сада у односу на Србију, онда то значи да више не постоји међународни правни поредак и да је уведен закон џунгле у међународне односе. Србија неће никада прихватити ни поштовати ни један закон џунгле. Ми смо један стари културни и цивилизовани народ и поштоваћемо само право и правду, а не вољу механизованих варвара.
Шта хоће и куда иде та нова проширена Аустро-Угарска која се зове Европска унија? Хоће да на основу старих лажи и превара створи још једну шиптарску државу на тлу Србије. После Балканских ратова створили су нову државу Албанију, само зато да би спречили излазак Србије на море. Створили су је на србској историјској територији и дали јој Скадар, који је више од хиљаду година био престоница Србије и у коме леже гробови србских владара. Тада је у престоници нове државе, Тирани, било више становника Срба него Шиптара. Где су Срби данас са тих предела - Епира, Поморја, Белиграда и Скадра? Нема их више, уништени су. Сада исто то спремају на Косову и Метохији, у Призрену, Приштини и Пећи.
Рекли смо који је био разлог за стварање државе Албаније – спречавање изласка Србије на море. А сада да објаснимо и шта су истакли као повод, јер исто то и сада истичу у Старој Србији, на Косову и Метохији. Као повод узето је историјско право Шиптара, јер су они тобоже потомци старих Илира, то јест староседеоци. Та прича је настала око 1860. године од аустријских и немачких дипломата и путописаца. С обзиром да је неки мали постотак Шиптара држао католичку веру, они су се понадали да ће их све покатоличити, и из тих разлога пришли су фалсификовању историје, да би им приписали историјско право на србске територије. Истовремено то је било одузимање историјског права србском народу и преношење истог на Шиптаре. И данас католички Запад подржава Шиптаре, у нади да ће од њих направити католике, који имају за задатак да потискују и уништавају православне народе, у првом реду Србе. То је исти онај верски рат који је Аустрија водила против Срба, и зато их ја називам ''папиним крсташима''.
Ко је заправо тај народ, који ми Срби називамо Арбанасима по месту Рабану где су се населили када су дошли у Србију 1043. године, или Шиптарима према њиховом називу, јер се они називају Шћипетарима, а своју државу зову Шћиперија. Албанци и Албанија су страни називи који немају везе са њиховим језиком и пореклом. То је један кавкаски народ пореклом из данашњег Азербејџана. Делове тог народа довео је у Србију византијски војсковођа Ђорђе звани Манијак, као своје помоћне чете, када је 1043. године кренуо са Сицилије да заузме Цариград. Пошто је он погинуо у борби са војском верном цариградском двору, ови Шћипетари су се нашли на територији Србије као бродоломници, јер нису могли да се врате на Сицилију. Они су били претежно сточари, па су тражили, и добили, право да се населе у Србији да би се бавили сточарством. Дато им је место Рабан испод планине Јабланице и по том месту ми их називамо Арбанаси.
Арбанаси су се кроз цели средњи век бавили сточарством, као професионални сточари, исто тако као Саси рударством. Њихов статус је био уређен србским законима, по којима су били заштићени као странци који се у Србији баве одређеним занимањем.
Ето, те и такве Шћипетаре католичка Европа је прогласила староседеоцима, потомцима Илира и носиоцима историјског права, не само на србске земље Епир и Поморје већ и на Стару Србију, као и сву србску територију римског Илирика. А Срби, који су ту историјски народ, проглашени су једним потезом пера дошљацима на целој територији, од Црног до Јадранског, и од Белог до Балтичког мора. Да су ту дошли из неке недођије, не зна се кад, не зна се како, не зна се на који начин. То и данас пропагирају исто као и када су почели пре 150 година. Шиптари су Илири, а Срби досељеници у њихову земљу, окренута историја на главачке!
Арбанаси се данас у Старој Србији издају за потомке најчувенијег србског племена Дардана и Косово и Метохију називају Дарданијом. Да, јесте, то је Дарданија, али србска, са којом они историјски немају никакве везе. Још у 16. веку није било ни пет посто Шиптара на Косову и Метохији. Тек у 17. веку, када су Срби због терора морали да се иселе у великом броју, Шиптари су сишли са планина и населили србске куће и имања. То су чинили вршећи неописиве злочине над незаштићеном србском рајом. Они су се сетили да су некад раније били муслимани и одмах по доласку Турака масовно прешли на ислам. Као такви имали су сваковрсне привилегије, док су Срби били потпуно обесправљени.
Турска је употребљавала Шиптаре као зулумћаре против Срба када јој је то одговарало. А потом је Аустрија правила планове са њима у својим намерама продора према Солуну и Цариграду. Сви србски непријатељи су налазили у Шиптарима кољачку руку и извршиоце најгнуснијих злочина. У наше време Нато пакт је их искористио против Срба, а и даље их користи Европска унија. Догађаји од 17. марта 2005. године били су договорени са чланицама Европске уније, у првом реду Немачке. Тада је требало да буде уништено све што је србско на Косову и Метохији. Од чланица Европске уније које имају своје контигенте у Србији само су се Италија и Шпанија успротивиле и спречавале шиптарске терористе.
Ми смо имали неспособну политичку власт у Србији и то су наши непријатељи користили, да нам наметну своју вољу, да нам отму највећи део Старе Србије. Али они морају да схвате да та власт коју су они нама наметнули није Србија, и да србски народ неће никада признати ни једну њихову наметнуту нагодбу. Ми нисмо дали поверење у ту такозвану преговарачку делегацију, која је сама себе изабрала. Од стране народа нико њима није дао никакав мандат да било са ким преговарају. Нека Савет безбедности прво испуни одредбе његове Резолуције 1244 па тек онда Европска унија може да тражи преговоре са било ким, али не и са шиптарским терористима. На челу шиптарске власти на Косову и Метохији налазе се све сами терористи и ратни злочинци. Па зар са њима Србија треба да преговара? Све то што се ради у име такозване Међународне заједнице није ништа друго до вређање и понижавање Србије. Ако су већ наумили да нам отму колевку србске државе, и најсветију србску земљу, нека то ураде сами и нека не траже саучешће у томе са србске стране. Ми знамо шта је наше право и шта нам ваља чинити.