Академик др Јован И. Деретић: ОСВЕТА НЕПРИЈАТЕЉА: СУЂЕЊЕ ГЕНЕРАЛУ МЛАДИЋУ
(Београд, новембар 2017.)
Ратко Младић је, као генерал србске војске, руководио одбраном србског народа у Босни и Херцеговини, нападнутог са свих страна и животно угроженог. Борио се херојски и успео да спаси што се у тадашњим условима могло спасити. Зато је Младић у србском народу херој бранитељ народа. Предат је у руке непријатеља од стране издајничке власти Србије. Непријатељи су ликовали јер су добили у руке највећег србског војника, као ратног заробљеника. Они су се иживљавали над њим оптужујући га за злочине са којима Младић није имао никакве везе. Кроз њега судили су цео србски народ. Хашки трибунал није створен да буде суд који ће да кажњава злочинце, него као институција која треба да настави агресију на Србе. То су они исти који су извршили агресију на Србију 1999. године и изручили 15 тона уранијума да би уништили србски народ. Србија је данас на првом месту на свету по смртоности деце од рака. Како наш народ каже: „не пада снег да покрије брег него да свака зверка покаже свој траг.“ Од србских политичара само је председник Додик имао храбрости да каже истину о Младићу. Сву други су стали на страну Младићевих и србских непријатеља. Шта значе изјаве: „Ми признајемо туђе жртве“? Да ли постоји рат без жртава? По њима Младић је крив што је било жртава у рату. Онда хорско певање: „Ми требамо да гледамо у будућност и да заборавимо прошлост“. Или они не знају шта говоре или су крајње злонамерни према србском народу. Садашњост и будуђност се темеље на прошлости, а народ који је издао своје хероје, своје бранитеље нема и не заслужује да има будућности. Генерал Младић је на агресорском суду изрекао једну велику истину, која чучи испред наших врата. А то је да је све ово „прво полувреме и да друго полувреме брзо долази“. Ко је слеп код својих очију па то не види, нека прочита вест да су босански муслимани спремили 9.000 војника за напад на Србе. У Босни треба да васкрсне исламски Халифат. Пред оваквом опасношћу уместо да припремају народ морално и војнички за одбрану, они оптужују хероја Младића да је злочинац што је бранио србски народ. Генералу Младићу може да суди само историја, а не никакав непријатељски агресорски суд, нити неки агресорски подрепачи у Београду. Једна болесна Хрватица и тути кванти. Да није било генерала Младића било би са Бањалуком као са Книном. Борио се под тешким условима када је изнад себе имао двојицу политичких шефова који су доказано издали србски народ. Један је желео да се додвори агресору и измислио ратну тактику крени стани и да Србија није у рату када су Срби преко Дрине у рату, па је поставио блокаду на Дрини. Потписао Кумановски споразум да би спасио НАТО од распада, а у Дејтону давао бланко потписе. Други је видео у том рату прилику да се обогати па је продавао непријатељу градове и територије, које је Младић ослободио, за паре. Моја једина критика упућена генераку Младићу јесте што није, када је већ имао прилику, жртвовао два метка и ослободио србски народ од издајника. Нека то служи као наук србским генералима у другом полувремену, ако се слични издајници појаве. Јован И. Деретић