Фото: др Јован И. Деретић 17.08.2014. у Спомен-музеју
(Текериш,17.август2014.) Даме и господо, синови и кћери славног србског народа.
Дошли смо данас на ову свету земљу да одамо пошту славним победницима и палим србским јунацима. Онима који су у дивовској борби високо истакли барјак србске победе, спасили Србију и свој народ од уништења. Онима који су овде херојски пали за спас Србије и свог народа. Дали су своје животе да би Србија живела у слободи, независна и поносна. Оставили су нам у аманет да никада не дозволимо да непријатељска чизма гази ову свету србску земљу. Да не будемо ничије слуге ни робови.
Непријатељ кога смо пре једног века овде поразили није се променио, остао је и даље наш непријатељ. И сада нам шаље нове ултиматуме и тражи да се одрекнемо дела своје земље, светог Косова и Метохије. Прети нам да нас неће примити у његов табор да му будемо покорне слуге ако то не учинимо. Пре сто година то је била Аустро-Угарска и Немачка, а сада се Аустро-Угарска зове Европска Унија на чијем је челу та иста Немачка. Као да су заборавили чији смо ми синови и унуци.
Ако хоћете да се упознате са делима аустро-угарске европске културе и германског витештва, отидите у село Прњавор да вам о томе причају. Починили су злочине какве ни звери не чине над незаштићеном нејачи. Хтели су да униште србски народ да више не постоји на земљи, али као што се сунце не може уништити на небу са којег сјаји, тако и србизам сјаји над покореном Европом. Данас као и увек, бити Србин је част и дика, дар Божији.
Ја ћу мој говор завршити речима славног војводе Степе: „Света земља наше отаџбине очишћена је од непријатеља, а крвљу његовом заливена су она места која је својом поганом ногом оскрнавио... У име отаџбине и народа србског, ја који сам имао срећу да командујем у овој битци, изјављујем своју најдубљу захвалност јунацима 2. армије, јунацима који извојеваше ову славну победу и прогнаше непријатеља из отаџбине, китећи своје заставе славом која ће сијати док србства траје.“