ИнфоЦентар Слободне Србије: РАЗАРАЊЕ СРБСКЕ КУЛТУРЕ
Фото: www.magacin.org
(Београд,25.јануар2014.) Национална
култура представља ''ментално
програмирање: образац мишљења, осећања и деловања које свака особа стекне у
детињству и затим примењује кроз читав живот'' Хофстеде, 2001.
Дакле,
под националном културом подразумевамо скуп претпоставки, веровања и вредности
које деле припадници једне националне заједнице и који битно одређују њихово
разумевање света као и понашање у њему.
Овако широко описано значење културе и наглашена важност културе са аспекта друштвених појава, навели су неке социологе да науку о друштву (социологију) поистовете са науком о култури (културологијом). Као јединствена друштвена појава, култура у најширем смислу означава скуп целокупних достигнућа човека.
Националну културу сачињавају историјске традиције, морал, обичаји, наука, уметност, опште стваралаштво једног народа. У специфичном склопу културе једног народа, остварују се и преображавају опште културне вредности. У истој етапи развоја могуће је евидентирати постојање паралелних националних и интернационалних култура, нпр. култура појединих европских народа и европска култура.
Следи закључак да је цивилизацијавеликикултурниорганизам састављен од неколико националних култура, које често одликује и заједнички, национални језик који се користи у тзв. службеној употреби.
Српско Удружење Ћирилица (http://cirilica-beograd.com/) је 25. 01. 2014. године
организовало симпозијум ''Разарање српске културе'' у просторијама удружења "Милутин Миланковић" (http://milutinmilankovic.rs/) у Београду. Миодраг Којић, потпредседник Српског Удружења Ћирилица је појаснио потребу за оваквом врстом скупа: ''Српски језик се преименује а ћирилица нестаје, историја се изнова
дефинише, образовне и научне установе су
дезорјентисане, културне институције у тешкој ситуацији, што нас све доводи у ситуацију
да се укида, прекраја или
отима српска нематеријална културна
баштина и нестају генерацијама стварана достигнућа српског народа; Зато је важно
да се и у престоници чује глас који сведочи о вишевековним притисцима на српску
писменост и културу, који се не мири са постојећим стањем већ покушава да
активно допринесе очувању националне баштине.''
На Округлом столу је предочено
двадесетак реферата, а посебно се по значају издвајају следећа четири: