(Београд, 2012.) Хашка звона су пробудила неке мамурне и лажима опијене Србе. Питају се, у чуду, шта се то десило, каква је то страшна звоњава из Хага. Смирите се поштовани сународници ништа се неочекивано није десило. Таква звона смо већ слушали, то је постало уобичајна појава. Звонила су 1995. па још јаче 1999. То су звона ватиканског храма која позивају вернике на уништење Срба. Све је то већ виђено и чувено, ништа ново.
Е моји драги сународници, слабо ви слушате глас разума и не прихватате лако вођство памети, па је потребно да се деси оваква звоњава да би сте дошли к себи. Хашки трибунал је основан да буде оружје дуготрајног дејства против Срба, а не ни случајно место где ће се делити некаква правда. Задатак Хашког трибунала је да за трајно сломије вољу код Срба за самоодбраном. Да сваког Србина који се „дрзнуо“ да потегне оружје у одбрану свог народа и своје Отаџбине прогласи ратним злочинцем. Да се Србима улије комплекс кривице само и при помисли на самоодбрану. У циљу дугорочног сламања србског борбеног духа. Зато је тај „трибунал“ учесницима грађанског рата у Југославији изрекао 914 година затвора Србима, 171 годину Хрватима, 39,5 година босанско-херцеговачким муслиманима и само 19 година Шиптарима. Да ли вам требају још неки докази да би сте схватили о чему се ради.
Уништење Срба Крајине, што убиствима, а што прогоном, ради се о бројци од око 600.000 особа, има све одлике геноцида. Све дефиниције по којима се геноцид дефинише су заступљене. Наређење председника Хрватске Туђмана је било: „Морамо да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану.“ Шта је то ако није геноцид?
Иза овог „трибунала“ стоји Европска унија, са својим дугорочним плановима и политиком према Србима. По свим показатељима та њихова политика се овако дефинише: Није злочин убити Србина, него је злочин бити Србин. То је суштина, па ви коментаришите како хоћете. Главни разлог због којег би Европска унија примила укључење Србије јесте да би имала потпуну контролу за спровођење циљева Хашког трибунала и зато је један од главних услова Србији робовска сарадња са тим „трибуналом“. Крајњи циљ те политике јесте потпуно поробљавање и разарање србске нације. На томе се увелико, свестрано и на све начине ради. Само ћорав то не види и само луд то не схвата. Однос србских власти према Европској унији и Хашком трибуналу је скандалозан. Коштуница и Тадић су напунили хашке казамате са невиним Србима. Садашња власт, ако жели да прекине издајничку политику према свом народу, мора да прекине сваку сарадњу са Хашким трибуналом и да амнестира све осуђенике. Да прекине сваку даљу причу о европском путу Србије. Јер свако онај који се и даље декларише за Европску унију, јавно признаје да је непријатељ србског народа. Не може се истовремено бити за Србију и против ње, бити Србин и антисрбин.
Хрвати нису позвани на одговорност за геноцид над Србима у време Другог светског рата. Зато су извршили овај други геноцид. Сваки злочин који Хрвати изврше над Србима биће од стране Западне Европе, односно Ватиканије, што је боља дефиниција, опроштен и чак благословен. „То Кристос хрватском руком кажњава Србе због непослушности његовом викару у Ватикану.“ То је дефиниција.