Бошњачки члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић у јулу 2007. године поверио се Хашком тужилаштву да не поседује информације о узроку смрти ниједног од 4.415 до тада идентификованих сребреничких Бошњака који су као жртве наводног геноцида сахрањени у Меморијалном центру.
Машовић је у строго поверљивом документу 30. јула 2007. признао бившем тужиоцу Хашког трибунала Карли дел Понте да федералне власти нису успеле да утврде не само начин на који су страдала и бројна неидентификована лица са ширег подручја Сребренице, третирана као “жртве геноцида”, већ ни њихове основне податке као што су пол и године.
У том документу Машовић је Дел Понтеову замолио да достављене податке не објављује “ни за живу главу”.
Машовић је у то време био председник Федералне комисије за тражење несталих. Адвокат Горан Петронијевић, шеф тима одбране бившег председника Републике Српске Радована Караџића, рекао је да су пре неколико година откривена имена неколико стотина Бошњака из Сребренице који су данас живи и здрави, али се на споменику у Поточарима и даље воде као “жртве геноцида из јула 1995. године”.
Адвокат генерала Ратка Младића Милош Шаљић рекао је да су напори Младићеве одбране усмерени управо на раскринкавање лажних и надуваних података о броју убијених у Сребреници у лето 1995. године. “Невероватно је да је у Меморијалном центру у Поточарима сахрањено више од четири хиљаде људи за које се не зна на који начин, када и где су страдали”, рекао је Шаљић.
Према његовим речима, то само поткрепљује тврдње генералове одбране да је у Поточарима сахрањен велики број припадника тзв. Армије БиХ који су погинули приликом покушаја пробоја из Сребренице, те они који су страдали у борбама пре јула 1995. године, као и Бошњаци погинули на неким другим локацијама у БиХ.