Академик др Јован И. Деретић: СВЕПРАВОСЛАВНИ САБОР НА КРИТУ - ДОСТА НАМ ЈЕ ФАНАРИОТСКИХ ПОДВАЛА
(Београд,јуни 2016.)
Када је цар Константин озваничио хришћанску цркву у Римској империји, настојао је да ова нова верска установа следи државну управу. Када је саградио нову царску престолницу Константинопољ, пренео је црквени центар из Сирбиума у свој нови град. То је учинио из практичних административних разлога, а ни по каквој посебној заслузи. Ослањајући се на политичку моћ и војну силу тадашње Римске империје патријаршија у Константинопољу се проглашава „васељенском“, то јест светском и настоји да буде, не духовни, него командни центар хришћанске цркве у империји. Како је временом империја слабила и губила важне земље, она се све више ослањала на Цркву да њеним утицајем одржава свој политички утицај међу народима који нису више били у њеном саставу. Црква постаје средство насиља у околним државама и народима. Цркву у Константинопољу су од деветог века потпуно преузели Грци и она постаје, под вођством патријарха Фотиоса, искључиви заговорник грчких интереса. Трагови насиља и подвала, листа је подугачка, нарочито према Србима, су присутни још и данас. Такозвани „васељенисти“ били су посебно љубоморни и кивни на Србе јер је колевка хришћанске цркве у Европи била у Србији. Први хришћански епископ уопште, св. Андроник, постављен је од св. Апостола Јакова 34. Године у Сирбиуму (данас Сремска Митровица). Први архиепископ у хришћанству био је св. Епенето постављен у Сирбиуму 49. године од св. Апостола Петра. Ту је било архиепископско седиште све до 441. године. Било је потпуно нормално да Сирбиум буде седиште патријаршије за целу империју поготову што је био званично проглашен, у време Диоклецијана, за копрестолницу раван Риму. „Васељенисти“ су уништили обновљену сирмиумску архиепископију у Солину па када је Сирбиум пао под ромејску власт град је био потпуно уништен и све његове цркве. Обновљена је једна од порушених цркава и посвећена св. Димитрију, „свецу“ који је поизнат као непријатељ Срба против којих се борио са мачем у руци. Брише се славно име Сирбиума и даје име по Димитрију – Митровица. Падом Ромејског царства тако звана „васељенска патријаршија није више значила готово ништа. Њен утицај се свео на један део Константинопоља звани Фанар. Та патријаршија има пар стотина верника у граду са десет милиона муслимана. Турци званично тог патријарха називају „патријарх Фанара“. Ми Срби памтимо добро фанариоте и њихова злодела у време турске превласти. Они и данас хоће да намећу своју вољу и да командују свим православним народима као да и данас иза њих стоје римске легије. Фанариоти су више пута покушали да продају православље и да у име целог православља признају Папу. У томе су им се сваки пут супроставили Срби. Најпознатији је случај Фиренца 1439. године када су сви православни патријарси били позвани од фанариота да признају Папу. То су Срби спечили. Знајући да патријарх Фанара настоји да буде шеф и командант свим православцима Ватикан је поставио следећу доктрину: „Треба приволети све православце да прихвате да се подчине фанарском патријарху, па ћемо се ми са њим лако нагодити.“ Да би се та доктрина спровела патријарх Фанара организује свеправославни сабор, не уважавајући и не питајући низашто ни једног другог патријарха. Један грчки епископ је изјавио, пре 25 година у Америци: „Треба укинути све те патријаршије код варварских народа, тако да остане само Васељенска патријаршија.“ Водећи се истом филозофијом „Васељенски“ патријарх није дозволио никакво саветовање по тачкама, његовим предлозима, које требају да потпишу све православне Цркве. То је руски јеремонах Макарије назвао „наметањем папства православцима“. Друга важна ставка је однос православних цркава према другим хришћанским црквама, то јест према католичкој. То треба да буде први корак ка признавању Папе. Крит је у ствари нова Фиренца. Бугарска и Антиохијска патријаршија су најавиле не долазак на такав сабор. Коначно је пресудио србски патријарх Иринеј затраживши одлагање сабора. Не само да овај сабор треба одложити него не треба више дозволити да Фанариоте организују свеправославни сабор. То треба да ради најмоћнија и најважнија патријаршија у православљу, то јест Московска. Или да се да приоритет патријаршији где је настала најстарија хришћанска црква – Србској патријаршији. И да се сабор одржи у историјском Сирбиуму.