Академик Слободан Јарчевић: КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ЈЕ СРБИН Тишина о њему и Едикту (XXII)
Фото : MynetBizz Istanbul
(Београд, 13-27.јули2013.) Влада Републике Српске Крајине у прогонству поздравља дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и скреће им пажњу, да је потписник Миланског едикта, кад су хришћани добили слободу исповедања своје вере (313. године), цар Римске Империје, Константин Велики, рођен у Србији - био је Србин. О овоме je достављена научна потврда у ноти 1556/13 од 6. јануара 2013, у којој су радови америчког проф. Анатолија Кљосова и италијанског историчара Ђанкарла Томецоли Тицијана – о српском и словенском староседелаштву на Балкану. Влада Републике Српске Крајине подсећа дипломатско-конзуларна представништва, да, поред фалсификовања српске историје, ни убијање, ни прогон Срба није престао - ни ових година (убијање и прогон Срба с Косова и Метохије и Републике Српске Крајине, од 1990. до 1999). А Србији се онемогућује и привредни развој, јер су многа предузећа и пољопривредна добра, после приватизације, затворена или су производњу свели на минимум – што није могло да се оствари случајно. Нека све то сазнају (обавезно) верници Хришћанске цркве. Тиче се свих хришћана, да се скрива и српска припадност римског цара Константина Великог, који је најзаслужнији што је Хришћанство постало државна религија од 313. године и што је данас с најбројнијим верницима. Света Столица и западне државе нису могле признати, да се у свим ратовима (изазваним од стране држава Запада) убијају Срби - народ којем је припадао и Константин Велики, потписник МИЛАНСКОГ ЕДИКТА, па је прикриван податак (у историјској науци света) о српској националности Константина Великог. А у старим архивама у Италији, налазе се документа с подацима, да је Константин Велики рођен у селу - Бреговина, у Општини Прокупље, у Топличком округу, у Србији. Село је на обали Пусте реке и уз планину Видојевицу. Влада Републике Српске Крајине у прогонству подсећа дипломатско-конзуларна представништва, да је престало спомињање Миланског едикта у гласилима Републике Србије и више се не обавештава да би 1700. годишњица тог најзначајнијег хришћанског празника требало да се одржи у Србији, где је рођен цар Константин Велики – Србин по народности. Становништво Србије ову појаву доживљава с муком, јер је очигледно, да оваква тишина спречава упознавање хришћана широм света, да је Србија место, где би сваки хришћанин требало да дође – да би посетио село Бреговину, где је Константин Велики рођен и Ниш, где је Константин Велики становао. Очигледно је, да се оваквом тишином о озваничењу Хришћанства од стране Србина – римског цара, жели спречити долазак великог броја туриста у Србију, чиме би се створили услови за развој и туризма и других привредних грана у Србији. Одредишта с хришћанским обележјима у другим земљама, посећују годишње стотине хиљада, па и милиони хришћана, а у Србију не стиже ниједан хришћанин (туриста) – мада је Хришћанство даровано свету из Србије, од припадника српског народа - римског цара Константина Великог. Не посећују, јер огромна већина хришћана у свету нема представу о томе - да је римски цар Константин Велики Србин, да је рођен у Србији и да су хришћанске државе Запада, у сваком рату, приступале истребљењу, асимилацији и прогону српског народа – народа којем је припадао и ЦАР КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ. Влада Републике Српске Крајине користи и ову прилику, да дипломатско-конзуларним представништвима понови изразе свог високог поштовања.